Mi ih koristimo samo 20 minuta, a priroda ne može da ih “svari” za 1.000 godina

Građani Srbije svake godine potroše najmanje dve milijarde plastičnih kesa. I dok svako od nas jednu kesu koristi samo 20-ak minuta, ona se u prirodi razgrađuje neverovatnih 1.000 godina.

Plastične kese

Plastične kese na drvetu.

Plastične kese simbol su naše potrošačke svakodnevice i spadaju u proizvode za jednokratnu upotrebu. Analize pokazuju da prosečan građanin Srbije godišnje iskoristi oko 300 kesa, ali je, kao i obično, realnost crnja od statistike. U toku jednog dana kesu dobijemo u pekari, u prodavnici, na pijaci, u restoranu brze hrane, pa još nekoliko puta u prodavnici. Kada bismo na kraju dana sabrali sve te kese, ispostavilo bi se da svako od nas dnevno iskoristi i baci bar pet plastičnih kesa koje nakon toga završavaju u kantama za đubre, kontejnerima, a potom i na deponijama na kojima formiraju brda otpada.

– U zavisnosti od debljine plastične kese i količine materijala od kojeg je napravljena, period raspadanja može biti veoma dug. Zbog male težine, vetar ih raznosi i mogu se naći svuda oko nas, a zbog male specifične težine sakupljanje i reciklaža nisu ekonomski opravdani – saznajemo u resornom ministarstvu.

Reciklaža kesa

Prosečna potrošnja kesa u svetu (preuzeto sa sajta 24sata)

Upravo zato svi proizvođači klasičnih kesa moraju da plate taksu od 22.000 dinara po toni. Za razgradive kese nameti su 20 puta manji, dok oni koji proizvode biorazgradive kese kojima su za razgradnju potrebne četiri godine, ne plaćaju ništa.

Autor: G. Avalić

Otkup najlona u Srbiji vrši firma VLAMI d.o.o. detalje možete videti na sajtu www.vlami.com

Plastični otpad iz Vrbasa umesto na deponiju odlazi na reciklažu

Javno komunalno preduzeće “Standard” Vrbas započelo je akciju sakupljanja ambalažnog PET otpada iz 16.000 domaćinstva na celoj teritoriji opštine Vrbas, saopšteno je iz preduzeća.

Sakupljanje PET otpada za reciklažu će ubuduće postatiti praksa u ovoj vojvođanskoj opštini. Otpad će se u selima prikupljati jednom mesečno, a u samom Vrbasu svake druge i četvrte subote u mesecu. Kese za PET ambalažu su već podeljene svim domaćinstvima u opštini Vrbas, a u okviru kampanje pod sloganom “Radimo što i čitav svet, umesto da zagađujemo, reciklirajmo PET” biće podeljeno i 20.000 promotivnih flajera koje je komunalno preduzeće “Standard” izradilo u saradnji sa preduzećem za reciklažu plastike “Greentech” iz Novog Sada. Do kraja školske godine ova dva preduzeća će u školama u Vrbasu realizovati akcije sakupljanja PET ambalaže i tom prilikom edukovati učenike o značaju reciklaže u zaštiti životne sredine.

Svojim uključivanjem u proces reciklaže, koji započinje odvajanjem otpada u domaćinstvu, Vrbašani će imati priliku ne samo doprinesu zaštiti životne sredine, već i jačanju reciklažne industrije, jedne od najperspektivnijih privrednih grana u Srbiji. Kapaciteti domaćih fabrika za reciklažu plastike popunjeni su jedva 50%, a najveći procenat reciklabilnog otpada i dalje umesto u industrijske pogone odlazi na deponije i u prirodu. Opština Vrbas je jedna od retkih opština u Srbiji koja je na celoj teritoriji opštine organizovala odvajanje i prikupljanje PET otpada za reciklažu.

Izvor: eKapija

Green Day Fest u Pančevu

Sajam ekologije pod nazivom „Grin dejs” ove godine biće održan 22. i 23. avgusta, u Narodnoj bašti i na Letnjoj pozornici Kulturnog centra Pančeva.

Program će obuhvatiti muzičke radionice, radionice pripreme hrane i koncerte.

Ekološko-muzički festival „Grin dejs” održava se u Pančevu po treći put. Cilj održavanja festivala je da se humanitarnim i ekološkim delovanjem ukaže na rešavanje ekoloških pitanja. Sastoji se iz dva dela – Sajma ekologije i muzičkog programa. Sajam ekologije biće organizovan, 22. avgusta, u Narodnoj bašti, od 15 do 20 sati.

Program sajma ekologije će učiniti zanimljivim i momci sa sajta freeonplate.com koji će nam objasniti kako izabrati kvalitetne LED sijalice za kuću čime dugoročno smanjujemo račun za struju i emisiju CO2. Predavači će takodje govoriti o tome kako se solarna energija može upotrebiti u kući na jednostavan način.

Posle otvaranja Sajma, o tajnama u pripremi zdrave hrane posetiocima će govoriti Maja Volk.

– Neće to biti samo uobičajena sirova hrana. Imam celo predavanje koje ide uz tu hranu, a zove se „Keks i ekologija”. Isključivo pravim hranu koja budi lučenje endorfina, serotonina, dopamina u mozgu… Moramo da osnažimo ovu oslabljenu mušku populaciju. Nažalost, njihov testosteron je ugrožen plastikom i pivom, i moramo da se okrenemo prirodnim izvorima ljubavi koji su u sirovoj hrani – najavila je Maja Volk.

Maja Volk će, pored radionice kuvanja, održati i muzičku radionicu, na kojoj će polaznike učiti da sviraju rumba ritmove.

Sledi radionica s mladim pančevačkim gitaristima – polaznicima Škole gitare „Gitarta”, muzičke sekcije Škole stranih jezika „Jelena” iz Pančeva. O radu muzičke sekcije govorio je Zoran Ilić iz ove škole:

– Škola je zasnovana na novom konceptu učenja gitare. Ne radimo mnogo teoriju, klasiku, već kombinovano. Teorija, klasika i moderno sviranje gitare.

Drugi dan festivala, 23. avgust, predviđen je za nastupe muzičkih grupa na Letnjoj sceni KC-a, najavila je pi-ar „Grin dejsa” Vesna Zubić.

– Drugog dana festivala, od 20 sati, na Letnoj pozornici, u Ulici cara Dušana 6, sviraće bendovi „Magacin”, „Rezervni plan”, „Piloti” i „Električni orgazam”. Svi koji budu želeli da zamene reciklažni otpad, moći će to da urade od 19 do 20 sati i da dobiju ulaznicu za muzički program, ukoliko donesu deset limenki ili deset plastičnih flaša – precizirala je Vesna Zubić.

Ove godine biće organizovana i humanitarna akcija „Doniraj da bi svirao”, u kojoj građani mogu da donesu školski pribor za decu iz poplavljenih područja. Svi koji budu doneli pribor imaće pravo da učestvuju u nagradnoj igri, a izvlačenje će biti upriličeno 23. avgusta.

Izvor: rtvpancevo.rs

OKO 300 DIVLJIH DEPONIJA U BEOGRADU

Broj divljih deponija na teritoriji Beograda varira, a procenjuje sa da ih ima oko 300, rekao je pomoćnik gradskog sekretara u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Filip Abramović.

Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana.

“Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugradjana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste odredjene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana odpada” rekao je Abramović za agenciju Beta.

Abramović je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja gradjevinski šut i komunalni odpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi.

On je dodao da će to mozda biti moguće u skorijoj budućnosti, ali da će samo mali deo tog otpada biti upotrebljiv.

“Planom za upravljanjem topadom za grad Beograd koji je Skupština grada usvojila na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine predvidjena je izgradnja postrojenja i za tretman gradjevinskog otpada, kao i linije za separaciju otpada tako da će biti moguće da se čak i taj otpad istretira i razdvoji kako bi se mogao iskoristiti njegov manji deo” rekao je Abramović.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je izdvojeno pet miliona dinara za sanaciju divljih deponija, a odredjuju se lokacije koje su najprioritetnije.

– Gledaćemo da odredimo još sredstava i da se u ostatku godine sve veći broj tih deponija ne samo ukloni već i da se te lokacije obezbede od ponovnog pojavljivanja deponija na koje god načine je to moguće – rekao je Abramović.

On je dodao da je od velikog značaja da se pojača inspekcijski uticaj u kažnjavanju prestupnika.

Abramović je kazao da su za uklanjanje većine divljih deponija na teritoriji Beograda potrebna velika sredstva, kao i svakodnevni rad na njihovom uklanjanju.

“Neku konkretnu cifru za uklanjanje svih deponija trenutno nemamo zbog toga što na teritoriji Beograda postoji šest komunalnih preduzeća koja to rade za odredjeni deo teritorija i jedan deo opština, a tu pre svega mislim na Obrenovac i Lazarevac koji su u potpuno drugom sistemu upravljanja otpadom” rekao je Abramović.

On je napomenuo da je grad odgovoran za divlje deponije koje su nastale na javnoj površini, dok je za deponije nastale na privatnoj parceli odgovoran vlasnik parcele.

“Divlje deponije se nalaze na teritoriji čitavoga grada, od regionalnih puteva pa do užih gradskih opština, tako da ih zaista ima na raznim mestima i u različitim veličinama, a prioritet u njihovom uklanjanju imaće one koje su najrizičnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu” rekao je Abramović.

Izvor: akter.co.rs

Otkup folije iz paklice cigareta (mit ili istina)

Već duže vreme ljudi me zovu i raspituju se da li otkupljujem foliju iz paklica cigareta, to me je navelo da napišem ovu temu i da probam da rešim tu misteriju oko otkupa.

Naravno prvo sam pročešljao google i pronašao sam sledeće:
– Mile komerc – Pazova, telefon koji može da se nađe na internetu nije u funkciji,
postoji i FB stranica ali bez podataka i tu su neka nagađanja oko cene koja ide i do 26.000 dinara,

– na par foruma se raspituju ljudi, ali ništa konkretno tj. bez odgovora,

– ostalo su oglasi ali ništa konkretno.

Neki moj (skorman) zaključak da je ovo bilo aktivno dok se duvan prodavao po pijacama i da nema veze sa reciklažom.

Ako neko LIČNO otkupljuje ovu foliju neka ostavi podatke da ljudi ne bi lutali.

Na našem forumu možete ostaviti poruku:
Forum

Osniva se Budžetski fond za zaštitu životne sredine

Budžetski fond za zaštitu životne sredine biće osnovan 2014. izmenama Zakona o zaštiti životne sredine, najavljeno je danas na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković kazao je da će taj fond omogućiti da se prepozna mesto gde se nalazi novac namenjen zaštiti životne sredine i da trošenje bude transparentno.On je istakao i da budžetski fond ne bi trebalo da bude trajno rešenje.

– Po Ministarstvu, to je samo jedno od prelaznih rešenja i predložiće se da od 2015. godine bude formiran fond za zelenu ekonomiju – kazao je Novaković.

Novaković je kazao i da bi u 2014. godini Budžetski fond za zaštitu životne sredine trebalo da raspolaže sa oko 2,5 milijarde dinara.

Predstavnici Ministarstva su naveli da će se fond finansirati sredstvima iz budžeta Srbije, novcem iz naknada za zaštitu životne sredine, kazni za kršenje propisa, donacijama i kreditima.

Predloženim izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je da se sredstva iz Fonda dodeljuju na javnim konkursima po programu finasiranja aktivnosti i mera zaštite i unapređenja životne sredine koji donosi Vlada Srbije. Izmenama zakona je previđena mogućnost uvođenja subvencija za recikliranje.

Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije su kazali i da je jedan od razloga za izmene Zakona o zaštiti životne sredine usklađivanje propisa u Srbiji s direktivama EU.

Najavljeno je da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u decembru uputiti Skupštini Srbije izmene Zakona o zaštiti životne sredine zajedno sa još šest predloga zakona iz svoje nadležnosti.

Privrednici su pozitivno ocenili formiranje Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, ali su istakli da bi trebalo da preraste u pravi fond koji bi mogao da odobrava i kreditne linije.

Učesnici u javnoj raspravi su se složili i da zaštita životne sredine putem nije dovoljno iskorišćena u Srbiji i da je izostalo uređenje te oblasti u izmenama Zakona.

Predstvnici Ministarstve energetike i zaštite životne sredine su najavili da će od 2015. godine početi primena EU direktive o finansijskim garancijama koje zagađivači treba da obezbede i izrazili spremnost da se u konsultacije za uređenje te oblasti uključe i banke i osiguravajuća društva.

Planirano je da javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine traje do 19. novembra.

Izvor: Blic online

Čak i recikleri uvoze sirovine

Direktori najznačajnijih preduzeća za reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji su na konferenciji u okviru Međunarodog sajma životne sredine – ECOFAIR u Beogradu, koju je organizovalo preduzeće za reciklažu plastike “Greentech” i Privredna komora Srbije, ukazali na problem nedostatka sirovina za preradu sa kojim se konstantno suočavaju.

Iako je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, prošle godine na domaće tržište stavljeno 45.000 tona PET boca, u fabrike za reciklažu je stigla jedva trećina, ili samo 13.000 tona PET boca.

Kako je istaklo Udruženje reciklera Srbije, kapaciteti industrije reciklaže PET otpada u Srbiji iznose gotovo 35.000 tona godišnje, pa trenutno njihova popunjenost nije ni 40 odsto.

Ništa bolja situacija nije ni u domaćim fabrikama za reciklažu stakla, papira, tetrapaka.

Domaći recikleri su u nedostatku otpadnog papira prinuđeni da sirovinu uvoze kako bi popunili kapacitete prerade.

Prošle godine su u Srbiju uvezli oko 50.000 tona otpadnog papira i kartona, a prema njihovim projekcijama do kraja ove godine uvozne količine će premašiti 70.000 tona.

Kada je staklo u pitanju, jedina fabrika koja se bavi reciklažom ovog materijala uspeva da popuni 40 odsto svojih kapaciteta, a od toga samo pet odsto otpadnog stakla stiže iz javnog komunalnog sektora.

Reciklaža tetrapaka je najmlađa grana u branši, pa se mesečno u Srbiji sakupi samo 100 tona ove vrste otpadne ambalaže.

Paradoksalno je i to da jedna Vrnjačka Banja sakupi više otpadnog tetrapaka od grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

Izvor: b92.net

Očišćeni potoci (Beograd)

Uprava za vode, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, očistila je beogradske potoke, koji su pre svega predstavljali mini deponije i potecnijalne zagađivače velikih reka.
Njihovim redovnim održavanjem i čišćenjem preventivno se deluje i obezbeđuje zaštita od poplava naselja kroz koja protiču.

Izvor: 24h. rs

Na Adi Ciganliji od srede „Reciklažna regata”

Reciklažna regata

Radionica Karkatag kolektiva „Reciklažna regata” održaće se od 21. do 24. avgusta, od 12 do 16 časova na tribinama kod skakaonice na Adi Ciganliji. Učestvovaće srednjoškolci, ali i ostali, koji će kreirati najinventivnije i najbrže plovilo kombinujući različiti plutajući otpad.

Poslednjeg dana radionice, 24. avgusta, održaće se regata na kojoj će se improvizovani splavovi i čamci takmičiti u više disciplina. Alat i materijal za radionicu su obezbeđeni, ali su dobrodošli i svi novi, neočekivani objekti koje bi učesnici doneli i ugradili u svoja plovila.

Radionicu su podržali Sekretarijat za sport i omladinu, JP „Ada Ciganlija” i „Steva akumulator”.

Izvor: beograd.rs

Srbiju nema ko da očisti

Novo zatrpavanje Južne Morave smećem stavilo je još jednom pod lupu ekološku situaciju u Srbiji. U Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koje je nasledilo Dulićevo Ministarstvo ekologije, navode da mogu “samo da nadgledaju” akcije čišćenja zagađenih područja, pa kompletan teret čišćenja pada na lokalne samouprave, koje često ni finansijski ni logistički ne mogu protiv mentaliteta građana.

ŠTROKA – Ingerencije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine zavise pre svega od lokacije zagađenja. Kada je u pitanju zagađenje reka, kao u slučaju Južne Morave, odgovornost za nadzor preuzima Ministarstvo poljoprivrede, trgovine i vodoprivrede, a kada su u pitanju divlje deponije i ostala zagađenja na zemlji i u vazduhu, čišćenje je u ingerenciji lokalnih samouprava. Naše inspekcije samo nadgledaju radove – kažu iz ministarstva zaduženog za zaštitu životne sredine.

Malo je, međutim, takvih slučajeva u kojima lokalne samouprave same nalaze sredstva za sprovođenje projekata čišćenja. Jedna od njih je Vranje, uprava grada u kom Južna Morava svake godine postaje Tužna Morava. Nela Cvetković, članica Gradskog veća Vranja zadužena za ekologiju, navodi da su na obali reke postavljeni znaci upozorenja, ali uzalud.

– Akciju čišćenja reke sproveli smo prvi put pre dve godine i nakon toga korito je izgledalo pristojno. Međutim, problem predstavlja pre svega rastinje na koje se otpad kači kad naiđu bujice, nakon čega se formiraju brane smeća na reci. Problem nije samo ljudski faktor: Južna Morava u jednom delu svog toka protiče pored velike deponije smeća u Bujanovcu, pa kada reka nadođe, ona odnosi smeće sa deponije, što predstavlja najveći problem – kaže Cvetkovićeva. Ona dodaje da sa trajnim rešenjem problema mora da se pozabavi – država.

Ipak, osnovni problem zagađenja na kraju ostaje u ljudima.

– Prvenstveno je problem u obrazovanju, jer ljudi nisu shvatili da smeće može biti i sekundarna sirovina. Sa druge strane, i država snosi deo krivice jer nije organizovala skupljanje smeća i odnošenje, pa time onim ljudima koji imaju smeće omogućavaju da ga razbacaju. Na kraju, kaznena politika za takve prekršioce je nikakva – navodi Božo Dalmacija sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Izvor: 24sata. rs